Lideri Evropske unije odlučili su da evropsku stranu u mirovnim pregovorima o Ukrajini ne predstavlja jedna osoba, nego tim. Na samitu u Dublinu u petak dogovoreno je da posao preuzme grupa „E5“, koju čine Njemačka, Francuska, Poljska, Italija i Velika Britanija, zajedno sa zvaničnicima Evropske komisije i Evropskog vijeća.

Odluka je uslijedila nakon što je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski ove sedmice tražio od Evrope da u roku od nekoliko dana odredi pregovarača. Zelenski je rekao da bi prednost dao jednoj osobi i nagovijestio da ima favorita, ali nije otkrio o kome je riječ.

Neki evropski lideri ranije su željeli pregovarača koji bi se mogao suprotstaviti Vladimiru Putinu i Donaldu Trumpu, izboriti pravedan mir za Ukrajinu i zaštititi sigurnost kontinenta. Diplomate i zvaničnici bliski pregovorima, koji su govorili za Politico, smatrali su da takva osoba ne postoji i prije odluke da evropski nastup bude timski.

Pregovori još nisu na nivou lidera

Potraga za jednim predstavnikom postala je politička tema u Briselu, ali je pritom zanemarena činjenica da pregovori trenutno nisu na nivou predsjednika i premijera. Razgovori vođeni ove sedmice u Abu Dhabiju bili su tehnički i odvijali su se između visokih zvaničnika.

U Abu Dhabiju nisu učestvovali Putin ni Zelenski, a nije bilo ni Trumpa. Rusiju je predstavljala osoba iz Kremlja, dok je Ukrajina poslala šefa obavještajne službe. Prema ukrajinskoj strani i američkim posrednicima, sljedeći korak jeste uključivanje Evrope u razgovore s Rusijom upravo na tehničkom nivou.

Ako ti zvaničnici ostvare napredak, evropski i drugi lideri mogli bi se uključiti u kasnijoj fazi. Oni bi na kraju mogli biti među potpisnicima ili garantima eventualnog sporazuma, pa broj evropskih predsjednika i premijera koji bi u tome mogli učestvovati nije unaprijed ograničen.

Različite nadležnosti i interesi

Evropska komisija ne može pregovarati o budućoj sigurnosnoj arhitekturi Evrope, jer je to pitanje država članica NATO-a i nacionalnih prijestolnica. Istovremeno, NATO, Pariz i Berlin ne mogu pregovarati o sankcijama Evropske unije niti o pristupanju Ukrajine Uniji, jer su ta pitanja u nadležnosti Komisije.

Zbog toga se kao nerealno ocjenjuje očekivanje da bi Njemačka, Francuska i Velika Britanija, odnosno „E3“ kao najjače evropske ekonomske i vojne sile, prepustile Evropskoj komisiji, Evropskom vijeću ili NATO-u da u potpunosti govore u njihovo ime.

„Razlog zbog kojeg Evropa nije našla jednu osobu koja može predstavljati cijelu Evropu je to što Evropa nije superdržava“, rekao je jedan diplomata EU.

Prema njegovim riječima, evropski interesi u pregovorima o Ukrajini obuhvataju brojne članice EU, ali i Veliku Britaniju, Norvešku, Tursku i Moldaviju. „Ko može obećati trupe na terenu u ime ostatka Evrope? Ko može ponuditi milijarde za finansiranje? Teško je“, rekao je.

Zvaničnici uključeni u proces u Abu Dhabiju zaključili su da Evropu treba predstavljati tim, kao i ranije, pri čemu bi različiti članovi bili zaduženi za različite teme.

Švedski premijer Ulf Kristersson rekao je u petak, pri dolasku na sastanak lidera EU: „Ono što zaista kažemo važnije je od tačnog sastava ljudi u prostoriji“.

Američki i ukrajinski zvaničnici žele Evropu za pregovaračkim stolom jer smatraju da bi razgovor o preoblikovanju sigurnosnih struktura kontinenta mogao Rusiju učiniti spremnijom na saradnju. Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski izjavio je da je evropski sigurnosni okvir bio glavna tema razgovora u Abu Dhabiju.

„Sukob u Ukrajini pokazao je da cijeli sigurnosni sistem koji djeluje nakon Jalte i Potsdama loše funkcioniše i u Ukrajini je pukao apsces“, rekao je Medinski.

Ukrajinski tim primijetio je da je ruski pristup postao nešto blaži kada su ruski predstavnici dobili priliku razgovarati o širim zahtjevima koji se odnose na evropsku sigurnost. Evropa, međutim, nije učestvovala u tom razgovoru.

Prije nastavka pregovora potrebno je utvrditi njihov redoslijed, posebno pitanje trenutka u kojem bi Evropljani pristali razgovarati o ruskom zahtjevu za preuređenje regionalne sigurnosti. Za evropske zemlje to je, prema pisanju Politica, ključno i potencijalno egzistencijalno pitanje.

Osobe bliske pregovorima vjeruju da se Rusiji može ponuditi razgovor o regionalnoj sigurnosti, a da se ta tema u potpunosti ne veže za konačni mirovni sporazum o Ukrajini.

Iz EU, međutim, stižu različite poruke. Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas rekla je da razgovora o široj evropskoj sigurnosnoj arhitekturi, uključujući raspored snaga NATO-a, razmještaj trupa i format konsultacija s Rusijom, ne smije biti prije finaliziranja mirovnog sporazuma.

Istovremeno, zvaničnici EU u Abu Dhabiju pokazali su spremnost za paralelne pregovore, u kojima bi se istovremeno razgovaralo o mirovnom sporazumu za Ukrajinu i budućoj sigurnosnoj strukturi Evrope. Politico je takav pristup ocijenio ili kao pametnu strategiju ili kao znak da neuređenost i dalje traje.

Različite zemlje iza zatvorenih vrata imaju različite stavove o strategiji, uključujući i pitanje treba li uopće direktno razgovarati s Putinom. Uloga Evrope mogla bi na kraju biti i bespredmetna: američki izaslanici rekli su u četvrtak navečer da je Putin pristao na njeno uključivanje u pregovore, ali je Kremlj to u petak doveo u pitanje.

Jared Kushner, Trumpov zet i visoki izaslanik, nakon završetka razgovora u Abu Dhabiju rekao je da Evropa ima dvostruki problem. „Kad bi Evropa mogla odrediti jednu osobu koja bi govorila u njeno ime, to bi bilo veće postignuće nego navesti Ruse da je uključe u pregovore“, rekao je.